Ученички радови

А ово су драги ученици, стране намењене Вама!

Њих ћете уређивати  Ви.

Заједно ћемо уживати читајући ваше писане  радове, гледајући оно што сте нацртали, пратићемо Ваша интересовања.

Ваша учитељица

Како су мене видели ученици на крају школске године погледајте овде:

(Крај првог разреда)

21. НОВЕМБАР 2013.

Моји ђаци су прави мали писци. Уверићете се и сами док будете читали ове саставе рађене на часу без ичије помоћи. Наравно мотивација за писање састава не неизоставна.

НАСТАВЉАМО ЗАПОЧЕТУ ПРИЧУ

 

ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА….

 

ЗИМСКА ПРИЧА

ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Дечак је отворио прозор и пустио птицу у кућу да јој буде топлије. Дечак је изашао напоље и питао је тату: „Тата, исеци ми мало дрва, али на ситне гранчице за једну птичицу.“ Тата је рекао да хоће и исекао му је пуне две кесе.

Дечак је направио гнездо за птичицу.

Птица му је рекла:“Хвала ти много што си ми помогао.“

Већ следећег јутра дечак се пробудио и пробудио је птицу да јој покаже нешто и рече:“Погледај кроз прозор и види.“ Птица се одушевила и захвалила се дечаку. Али је птица ипак рекла:“Хоћу да останем код тебе.“ Дечак је пристао, али имали су једну ману. Родитељи су пристали само ако дођу и њени мама и тата.

Птица је отишла и позвала браћу, сестре и маму и тату.

Дечакова мама се одушевила.

ТИЈАНА

 

ХЛАДНИ ДИЈАМАНТ

ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Изнемогла птица га је питала да ли јој може некако помоћи, јер јој је хладно. Питала га је да ли јој може исплести мали шал, направити кућицу и дати јој неколико семенки.

Мали Јова јој је помогао уз то јој је и направио малу капису да јој се главица не прехлади и назвао ју је Кики.

Тако Кики више није било хладно, па му је рекла да је сачека неколико минута да би му, пошто јој је помогао, донела сребрни дијамант који постоји само на једној планини.

Тако је Кики отишла по сребрни дијамант и донела малом Јови.

Тако му се Кики захвалила и отишла да лети.

Мали Јова је био поносан зато што је помогао малој Кики.

ЛОЛА

 

МАШТА

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Птица је куцала на прозор. Јова је отворио прозор, а птица је улетела кроз прозор. Јова је брзо донео јако мало ћебе и храну. Птица је једва дисала од хладноће. Птица је рекла да има моћи да прича. Јова је волео да машта, али ово није била машта. Птица му је рекла да крене са њом. Јова није знао шта да ради, обукао се и кренуо за птицом.

Јову је птица водила кроз пустиње, воде, мора, планине, брда. Птица је напокон стала. Јова је видео само један жбун. Птица је рекла Јови да провири у жбун. Јова је провирио у жбун и видео свет вилењака и вила. Птица је рекла:“Имаш доле једну наруквицу, узми је и стави на руку.“ Јова је ставио наруквиду и упао у свет вилењака и вила.

Када је упао у свет вилењака и вила, вилењаци и виле су га гледали чудно. Јова није знао шта се дешава. Јова је пробао да прође кроз жбуње, али  се онесвестио. Виле и вилењаци су га брзо одвели у њихову малу болницу.

Јова се пробудио и ведео једну плавокосу вилу. Јова се брзо заљубио у њу. Пољубио је вилу али када је отворио очи схватио је да је то сан.

ОГЊЕН

 

ДЕЧАК И ВРАБАЦ

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Одједном врабац проговори, а дечак је збуњено погледао.

„Молим те, помози ми, пусти ме унутра.“

Дечак јој одговори:“Како ти можеш да говориш? Зар птице не цвркућу?“

Врабац га збуњено погледа и рече:“Ма пусти сад то, молим те пусти ме унутра, угинућу!“

Дечак јој одговори:“Добро, пустићу те унутра само да те моји родитељи не виде.“

Дечак је пусти унутра. Птица се угрејала и одједном је постала златна. Дечак је погледа с осмехом и да јој име:“Даћу ти име Златица, бићеш мој најбољи пријатељ.“

Птица се осмехну и подари му златне очи које су сијале на сунчевом сјају.

Од тада су врабац и дечак постали најбољи другари.

ЕЛМА

 

КИКИ И ЈОВА

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Јова је отворио прозор и пустио изнемоглу птицу. Птичица је ушла унутра и Јова јој је дао да једе. Пустио је птичицу да заувек остане. Дао јој је име Кики. Они су се забављали преко целе зиме. Кад је дошло пролеће и лето, Јова је сазнао да Кики воли сладолед. Од толиког сладоледа,  Кики је нарастао и проговорио. Јова се много обрадовао пошто није имао родитеље. Јова је могао да прича са Кикијем, а Кики је носио Јову у школу.

Јова и Кики су били као рођена браћа и шта год им падне на памет, за њих није ништа било немогуће.

Од онда Јова је био срећан и такође и Кики.

МИЛОШ С.

 

ПРИЧА О ПТИЦИ

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Птица је цвркутала да је Јова пусти.

Јова није смео да је остави, па је Јова одлучио да је пусти у кућу. Када је мама дошла, видела је птицу и рекла Јови да је избаци. Када је прошло неколико дана мама је схватила да се птица и Јова лепо играју, па је рекла Јови да може да је задржи.

Јова је назвао птицу Жуткица. Када је птица порасла, она је била велика као кућа и водила је Јову где год је он њој рекао да жели. Били су срећни док  птица није угинула.

Јоца је био тужан, а и мама. Волела је птицу па је и мама била тужна. И мама и Јова су живели срећно до краја живота.

АЛЕКСА

ДЕЧАК И ПТИЦА

ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА. 

Птица је замолила дечака да остане код њега док зима не прође, а када зима прође она ће одлетети и вратити се свом дому.

Пошто је било хладно напољу, дечаку је било жао, па ју је ипак пустио унутра. Птичици је било поломљено крило па јој је дечак превио. Птица и дечак су се стално играли. Једног дана су дечакови родитељи отишли и дечак није знао шта да ради.

Птица му је рекла да могу да се играју, на пример  да цртају…

И полако је пролазила зима и долазило пролеће. Птица је отишла кући и дечак се поздравио са птицом.

ЈАЦА

 

(((((((((

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Мали Јова је отворио прозор и пустио птицу у кућу да се одмори. И мали Јова је почео да храни птицу. После је птици дао име Совроније. Играо се са птицом сваки дан и хранио ју је. И скоро па ће пролеће па да птица иде кући. И тако су пролазили дани. Мали Јова је тог дана видео да је птица нестала и био је веома тужан. На пролеће је опет видео птицу па се усрећио.

Било му је јако драго што је види. И није више био тужан.

А птица је на јесен отишла у топле крајеве и мали Јова мисли да ће је поново видети.

СТЕФАН

 

МАЛИ ЈОВА И ЧАРОБНА ПТИЦА

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Мали Јова је узео изменоглу птицу. Јова је нахранио птицу. Сместио је на топло место да се угреје. Мама је дала птици да остане. Птичица је била много боље. Јова се играо. Одједном птица проговори. Птичица је узела залогај хране и порасла је. Јова се зачудио. птица га је повела у земљу чуда, где је постојала река од чоколаде и прозори од бомбона. Ту су ликови из бајки били стварни. Јова и птица су се играли поред чоколадне реке. Мали Јова се никад није забављао толико. Певали су песмице и играли се. Мали Јова и птичица се никад нису раздвојили, јер су најбољи пријатељи.

АЊА

 

ДЕЧАК И ВРАБАЦ

ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА. 

Дечак је отворио прозор да врабац уђе њему у кућу, зато што јој је било хладно напољу и била је гладна. Дечак је врапца нахранио семенкама за птице. Када се врабац најео захвалио се дечаку зато што му је дао да једе и рекао му је да је пуно тражио храну и да је био сморен и да му је било хладно. Врабац се представио да се зове Крцко, а дечак му је рекао да се зове Јова. Крцко је рекао Јови да жели да му цвркуће, зато што га је нахранио и пустио у кућу да се угреје. Јова га је упитао где су му пријатељи? Крцко му је рекао да су они отишли у потрагу за храном, а Јова га је упитао да ли жели да их нађе? Крцко је рекоа да жели да их нађе.  И отишли су код једног храста где су му остали другари.

Крцко је рекао Јови да мора да иде. Поздравили су се и отишли својим кућама.

ЈАНА

 

ВЕЛИКОДУШНИ ЈОВА

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Јова је отворио прозор, пустио птицу унутра, узео крпу, јастук и дрво и направио птици кревет.

Питао је маму да ли птица може да остане до лета и мама му је одобрила. Узео је једну чинију, сипао је у њу воду и направио птици базен. Дао је птици да једе и да пије па је птицу ставио у базен. Птица је била срећна и одморила се.

Када је дошло лето Јова је пустио птичицу напоље са друговима. И тако је птица сваке зиме долазила код Јове.

УРОШ

 

ЗИМА СА ДЕЧАКОМ И ВРАПЦЕМ

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Дечаку је било жао, па ју је увео унутра.

Врабац је стално цвркутао. Дечак је схватио да је врабац постао гладан и жедан. Било му је јако хладно. Дечак јој је дао превише хране.

Сутрадан врабац је постао џиновски тата врабац. Сваки дан је постајао све већи и већи. Глава му је вирила из крова од куће. Дечак је због тога био уплашен.

Птица га је позвала и на крилима га је одвела на северни пол, где је било још хладније него код дечака у крају.

И тако су путовали срећно до краја живота.

ЏОНИ

 

 

МАЛИ ВЕСЕЛИ ВРАБАЦ

ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА. 

Била је јако гладна и жедна и уморна. Мали Јова ју је пустио да се угреје и нахранио ју је. Касније је она порасла и малог Јову понела у рај птица.

Одједном је птица проговорила. Мали Јова је био зачуђен. Рекла му је да она живи ту. После су отишли у затворен базен. Тамо су се купали и играли. Вратили су се кући. Птица је отишла у току пролећа, а дечак је остао да се игра са другарима лоптом, да играју фудбал.

МИЛИЦА М.

 

ЈОВА И ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА

ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА. 

Јова је брзо отворио прозор. Одмах је узео птицу. Јова је птицу ставио поред лепе, тихе ватре.

Сваки дан је пазио птичицу и давао јој је храну и воду. Тако до једног дана кад је птица порасла велика. Повела је Јову у свет маште тамо где постоје кола која може и мало дете да вози. Има и чоколаде целе и у коцкама и топљене чоколаде. У ту чоколаду може и да се купа.

Јова је посмислио на ветеринара да помаже животињама. И појавиле су му се животиње за преглед.

САЊА ПЕШЕВСКИ

 

РАЗГОВОР НА СНЕГУ

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Јова је питао птицу:“Шта ти је, да ли си гладна?“

„Не, нисам; само сам уморна и мало ми је хладно од снега. Али можда сам мало ипак жедна и гладна.“

„Добро донећу ти, а ти слободно уђи у кавез у дневној соби. али пази се моје маме. Не воли такве птице“ – рече Јова.

„Јао Јово, хвала ти! Сада ми је много боље и није ми више хладно.“

„Јово, шта та птица ради у нашем стану?“ – упита Јовина мама.

„Мама њој није било добро и ја сам морао да јој помогнем“.

„Добро Јово, нема везе, али ти мораш у школу. Погледај колико има сати!“ – повика мама.

„Јао брзо! – узвикну Јова

„Срећно у школи!“

„Хвала мама!“

„Шта ћу сад да радим са Јовином  птицом? – помисли мама – „Нема везе, снаћи ћу се ја.“

„Брзо морам кући да видим како ми је птица „ – мислио је Јова.

„Ваааууу, не могу да верујем како си порасла!“

„Оздравила сам и сад ми је много боље. Много ти хвала Јово и мама!“ – одговори птица.

СТЕВАН

 

ЗЕМЉА МАРМЕЛАДЕ

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Мали врабац је стајао на прозору и кљуном куцкао по Јовином прозору. Јова је отворио прозор и покрио је малим ћебетом. Мала птица му је рекла:“Донеси ми да једем, гладна сам.“

„Хоћу“ – одговори Јова.

„Могу ли да добијем друго ћебе?“

„Наравно да можеш.“

„Хоћеш ли да ти донесем топчу чоколаду?“ – упита Јова.

„Може и у шприц зато пто не могу да пијем из велике чаше.“- одговори птица и настави: „Хоћеш ли са мном у земљу мармеладе?“

„Може, а шта се тамо дешава?“

„Тамо једеш само мармеладу од јагода и кајсија“ – рече птица.

„Хоћу тамо да живим. Да ли тамо има деце и школа?“

„Нема нажалост школе, али има деце. Тамо нема ноћи већ је стално дан.“ – одговори птица.

НАТАША

 

ВРАБАЦ И ЈОВА

 ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА.

Јова је пустио врапца у кућу. Јова је схватио да је напољу хладно и мора да пусти све птице унутра у кућу. Али је схватио да их не може све пустити у кућу.

Јова је после изапао напоње и направио је врапцу гнездо.

Птица је рекла да неће напоље.

АЛИЈА

 

ДЕЧАК И  ПТИЦА

ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА. 

Птица је рекла дечаку да је исцрпљена и питала га да ли може целу зиму да преспава код њега. Дечак је рекао да може. А птица је рекла да је јато сова пролетело поред ње и повредили су је. Дечак је питао где су је ударили? Она је рекла:“Ево, баш овде“  – и показала на своје крило.

Дечак је узео завој и завезао њено крило. Замолио је птицу да му учини једну услугу: кад порасте да га одведе на једно прелепо место, где има много лепих животиња и биљака.

И тако је и било. Дечак је сео на птицу, водио је птицу и коначно су дошли на то место.

Дечак је тамо могао да лети без птице. Видели су много разних животиња и биљака.

Дечак је рекао птици да је она његов најбољи љубимац.

МИЛОШ Ч.

 

ДЕЧАК И ВРАБАЦ

ЗИМА ЈЕ. НАПОЉУ ЈЕ ХЛАДНО. СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО СНЕГОМ. ЧУЈЕ СЕ ХУЧАЊЕ ХЛАДНОГ ВЕТРА. МАЛИ ЈОВА СТОЈИ КРАЈ ПРОЗОРА. ПОСМАТРА ПРОМРЗЛЕ ВРАПЦЕ. ОДЈЕДНОМ ЈЕ НА ЊЕГОВ ПРОЗОР СЛЕТЕЛА ИЗНЕМОГЛА ПТИЦА. 

Мали врабац је испричао малом Јови да је она врабац и да је мала. И онда је мали Јова пустио врапца. Мали Јова јој је испричао да је он ишао у школу. Мали врабац је јео чоколаду. Јова је легао да спава, а врабац је лежао поред  пећке и јео чоколаду. Мали Јова је устао да пије воде и ушао да види врапца, али је врабац изашао кроз прозор. Малом врапцу је било хладно и плашио се.

Мали Јова је поново нашао врапца и били су срећни до краја живота.

ЗОЛИ

У току овог часа користили смо „Огледалце“ за српски језик и ученици су писали у њему.