прегрејаомисемозак

За ђаке и родитеље, предаваче и учитеље…аутор Весна Шкара

Читалачка значка

Учествовали смо  у манифестацији „Читалачка значка“ у организацији ГНБ „Жарко Зрењанин“ ,   која се ове године по 29. пут дешава, а у коју су укључене све основне школе Средњег Баната.

Сваке године ученици пишу своје читалачке дневнике и предају их у предвиђеном року Градској Народној Библиотеци „Жарко Зрењанин“, где комисија утврђује да ли су дневници уредно написани и да ли испуњавају све захтеве који су пропозицијама предвиђене.

Наиме, ученици 1. и 2. разреда имају задатак да нацртају оно што су прочитали и то 5 цртежа плус један – шести који представља обавезан задатак. Тај обавезан задатак имају сви учесници од првог до осмог разреда.

Ученици од трећег до осмог разреда основне школе пишу о прочитаним књигама. У зависности који су разред имају и различит број књига у обавези да прочитају.

Књиге не смеју бити део обавезне лектире, која се обрађује у школи.

На овај начин се негује љубав према читању и према књизи, богатимо речник.

Значи ми смо читали углавном бајке и цртали их у наше блокове.

Предали смо 16 читалачких дневника ученика I -6. Један од ученика је награђен у категорији првих и других разреда, а то је Стефан Драгосавац.

Школа је добила похвалницу за учешће, а сваки ученик који је учествовао добио је похвалницу малог формата, као утешну награду.

Ученик Стефан Драгосавац био је у градској библиотеци са осталим ученицима на свечаној додели награда, а утешне похвалнице смо поделили осталим другарима у школи.

Ученици су били веома радосни и једни другима аплаудирали.

Награђени радови ученика могу се погледати у градској библиотеци у Зрењанину, на дечјем одељењу.

Ове године за почетак – велики успех, а следеће године…. ма бићемо успешнији!

Фотографије можете видети овде: http://www.zrbiblio.org/index.php?option=com_ponygallery&func=viewcategory&catid=10&startpage=3&Itemid=34#category

 

Advertisements
2 Коментари »

Екскурзија

Стигао је и тај дуго очекивани дан када треба да идемо на екскурзију.

Да, тако је. Сутра ујутру ученици треба да дођу у 7 и 30 часова на паркинг испред школе.

Полазак је предвиђен у 8 часова.

Затим идемо пут Царске баре где треба да се провозамо туристичким бродићем. Пошто нас има много, док се једни буду возили бродићем, други ће се играти и забављати.

Кад обавимо вожњу, крећемо пут Белог Блата да би посетили етно кућу и провели тамо време у игри у природи.

Наравно, надамо се сви да ће време да нас послужи и да ће бити лепо.

Повратак у Зрењанин се очекује

између 14 и 15 часова.

 

 

Поставите коментар »

Лектира

„Бајке“

Десанка Максимовић

Рад на програмираном материјалу

Да би ученици од почетка школовања полако улазили у свет књижевности и уочавали  на шта треба да обрате пажњу док читају неко дело, помаже им овај припремљени материјал.

Наравно, у првом разреду то је заједнички рад који се одвија уз помоћ учитељице или учитеља, који полако води ученике кроз материју књижевности и књижевних дела.

Надам се да ће и Вама бити интересантно.

Десанка Максимовић – Бајке

Поставите коментар »

Два јарца по Доситеју Обрадовићу

Читајући не ова два јарца, већ друга два, врло слична овим, дошли смо на идеју да би могли да наставимо нашу причу.

Наиме „Два јарца“ по Доситеју Обрадовићу су само доказала колико су јарчеви испали тврдоглави, као и у овој песми Душка Трифуновића.

Наставак наше приче десио се од момента када су два јарца пала са уског брвна у поток.

Преко дубоког потока наместили људи брвно. Срела се на брвну два јарца.

– Склони се! – викну један.

– Склони се ти, ја нећу – рече други.

– Е, да видимо ко ће се склонити! – рече први и сави рогове спреман за битку.

И други се исто тако нарогуши.

Гурнуше роговима један другога и оба падоше у воду. Вода их је носила све даље и даље. Један јарац је знао да плива, а други не. 

Јарац који није знао да плива молио је другог да му помогне. Овом другом јарцу је било жао па је одлучио да му помогне. Оба јарца су се спасила и од тада су постали најбољи другари.

Оги

Направили људи брвно на потоку. Ту су се срела два јарца која су хтела истовремено да пређу преко њега. Пошто се нису договорили, упали су у воду. А онда су се на обали потока појавиле две козе. Грохотом су се насмејале мокрим јарчевима. Преко уског брвна може прећи прво један, а онда други.

Најлакше је бити јарац и рогушити се.

Сандра

… Јарац је напао другог јарца и упали су у воду. Први каже:“Хајде да се помиримо.“

Други се сложи да се помире. И јесу се помирили и од тада су постали најбољи.

Стефан

… Грунуше роговима један на другога и оба падоше у воду.

Док су плутали. Сељак је видео два јарца у невољи. Сељак им је помогао и одвео кући. Дао им  је да једу и старао се о њима.

С.

… Кад су пали у воду, виделе су их две козе и спасиле су два јарца. Сви су живели до краја живота срећно…

Тијана

… Два јарца падоше у реку.

У реци су се помирили и помогли један другоме да изађу напоље и наставе пут.

Милош С.

… И кад су упали у реку виделе су их две козе и извадиле их из реке. Онда су се помирила два јарца и сви су били здрави и срећни.

Јасмина

Два јарца су прелазила преко неког брвна које се налазило изнад потока.

Посвађали су се ко ће да пређе први преко брвна. Затим су се потукли и пали у воду.

Један јарац није знао да плива и почео је да се дави. Други јарац му је притекао у помоћ и спасао га је. Помирили су се и постали  су два најбоља друга.

Јана

… Онда су две козе помогле јарчевима да изађу из реке. Помирили су се и спријатељили. Сви су отишли на фарму. Добили су храну и воду. Две козе и два јарца су били срећни.

Ања

Два јарца су се срела на брвну. Посвађали су се и потукли. Обојица су упала у воду. Када су схватили шта су учинили почели су да се смеју.

Признали су да су били тврдоглави.

Помогли су један другом да изађу и наставили су заједно пут.

Никола звани Џони

…Када су упали у воду, видели су да су погрешили. Да је један јарац попустио и пустио другог да прође, до пада не би дошло.

Од тог дана су постали добри пријатељи.

Алекса

… Туда су се шетале две козе. Виделе су да се два јарца даве и одмах су ускочиле у воду да спасу два јарца. Кад су видели козе, два јарца су се заљубили , а и козе су се заљубиле у њих.

Два јарца су се помирила и били су најбољи другари, а козе су биле најбоље другарице.

Елма

Кад су пали у воду још су се мало борили док нису видели да је тешко у води да се боре. Одлучили су да се помире као што су и урадили.

Лола

На брвну су се срела два јарца. Они су се посвађали. Почели су да се туку роговима и упали су у воду. Кад су се уморили од битке, они су се спријатељили.

Сања

Надам се да сте се забавили, јер ми јесмо читајући ове симпатичне приче…

Поставите коментар »

И наша је школа згодна

Кад смо читали ову рецитацију и слушали ову песму досетили смо се да и ми можемо описати нашу школу.

Свака школа је згодна на свој начин…

Прочитајте како су  ђаци прваци видели своју школу.

          Моја школа се зове „Петар Петровић Његош“. Моја школа се налази у Зрењанину, у насељу Багљаш.

          Има много прозора, велика је и дугачка. У мојој школи постоје: тоалети, кухиња, хол, трпезарија, учионица, библиотека, продавница. Чиста је и уредна. Има много биљки и много клупа. Лепо је и уредно. Иза има терен.

         У школи ми је лепо.

Урош

Моја школа се зове „Петар Петровић Његош“. Моја школа се налази у Зрењанину, у насељу Багљаш.

        Споља се види цигла, много прозора и два улаза. Има много клупа, столица, табле, учионица. Моја школа је лепо уређена и чиста. Око школе је двориште, кућица са клупом, трава и игралиште. У школском дворишту има доста клупа.

       Веома ми је лепо у школи.

Лола

Моја школа се зове „Петар Петровић Његош“. Моја школа се налази у Зрењанину, у насељу Багљаш.

      Моја школа споља изгледа лепо и уредно. У мојој школи се налазе: тоалети, учионице, хол, продавница, фискултурна сала и библиотека. Моја школа је лепо уређена. Око моје школе се налазе: фудбалски терени, кошаркашки терени и пуно дрвћа. Школско двориште изгледа лепо.

     Мени је јако лепо у школи.

Сандра

Моја школа се зове „Петар Петровић Његош“. Моја школа се налази у Зрењанину, у насељу Багљаш.

     Моја школа је велика и саграђена је од цигала. У мојој школи има библиотека, кухиња, хол, учионице, купатило. Уређена је лепо и имамо и продавницу, салу за физичко. Око школе се налази парк, двориште, стадион. Изгледа лепо, има клупе, доста дрвећа и траве.

   Мени се свиђа јако школа и јако волим да учим.

Елма

Моја школа се зове „Петар Петровић Његош“. Моја школа се налази у Зрењанину, у насељу Багљаш.

   Школа је озидана од фасадне цигле. Има пуно прозора. Има пуно учионица, библиотека , зубар, трпезарија, боравак, психолог… Моја школа је уређена тако да имамо све што нам је потребно за наставу. Око школе се налази школско двориште. У школском дворишту постоје терени за фудбал и кошарку.

   Ја волим да идем у школу и да проводим време у њој.

Огњен

Моја школа се зове „Петар Петровић Његош“. Школа се налази у Зрењанину, у насељу које се зове Багљаш.

Моја школа споља изгледа прелепо и има ограђено двориште. У мојој школи постоји библиотека и сала за физичко. Моја школа је окречена и има пуно цвећа. Око школе се налази трава и дрвеће и има чесма са здравом водом. Школско двориште је лепо и чисто и има високо дрвеће.

У школи имам другарице и лепу учитељицу.

Јаца

Поставите коментар »

Препоручујем

Знам да постоје деца, ученици  који су талентовани и од руке им иде да са лакоћом напишу неки стих и риму.

Знам да има и оних који имају дара да напишу лепу и занимљиву причу.

То су наши будући писци и песници.

Ако сте уочили овај дар код Ваше деце или код Ваших ученика, негујте то.

Постоји издавачка кућа „Српска кућа“ из Пожаревца са једним дивним човеком на челу, Голић  Братиславом , који све ове године прикупља и објављује збирке песама младих талената.

На овај начин мотивишемо ученике да наставе да пишу и развијају свој списатељски дар.

Овим путем се захваљујем господину Голићу на дугогодишњој успешној сарадњи и искрено препоручујем посетите сајт ове издавачке куће и пријавите своје  талентоване ученике .

Више овде:

http://www.srpskakuca.org.rs/www/srpskakuca/index.php/konkursi2

Поставите коментар »

А какве кућне љубимце имате?

Мој љубимац или мој кућни љубимац

Какве кућне љубимце имају ученици и како су их описали –  прочитајте па ћете сазнати. 🙂

Мој љубимац је пас. Он се зове Френки. Длака му је сјајна црне и жуте боје. Френки живи у боксу. Ја га храним псећом храном и хлебом. Сваки дан му сипам свежу воду, играм се са њим и четкам му длаку.

У слободно време га шетам на поводцу.

Сандра

                Ја волим да се играм са мацама: Микијем и Ларом. Мало гребу, мало преду и играмо се. Малко их храним и мазим. Јако их волим. Имају нежну длаку и лепе су. Имају лепе очи. Веома ми је лепо са љубимцима.

Тијана

Мој  кућни љубимац је пас. Зове се Раша. Велик је, има дугу белу длаку и лепу њушку. Има своју кућицу у боксу. Храним га храном за псе. Бринем да увек има воде. Уживам док га мазим и играм се са њим.

Никола

Моја куца се зове Мима. Њена раса је шарпланинац. Она је крупна и има сиво – зелено крзно. Моја куца живи код бабе и деде у Е. Она се храни храном за псе.

Ја је четкам, пуштам је из бокса и играм се с њом. Шетам свог љубимца и тако проводим време с њим.

Ања

Моја омиљена животиња је пас. Мој пас се зове Роки. Мој љубимац је крупан и црне боје. Он живи у дворишту мога деде. Храним га месом и хлебом. Мазим га и играм се са њим. Проводим  време  са њим тако што се лепо играмо.

С.

Мој љубимац Руни

Мој љубимац је пас. Он се зове Руни. Руни је црне боје, мали је и  несташан. Он живи на селу у малој дрвеној кућици. Волим да га храним костима и месом. Доста се играм са њим, храним га и волим. Са Рунијем волим да проводим време у шетњи и игри.

Оги

Мој кућни љубимац је куца. Он се зове Шпиро. Има црну длаку, има мале уши и спада у расу пулина. Он живи на башти и чува овце. Храним га са костима, месом и водом. Храним га, водим га у шетњу. Мазим га, дајем му играчке.

Јана

Мој љубимац је пас. Зове се Бенџи. Има велику  густу длаку, сиве је боје. Живи у селу код мога ујака. Храним га млеком, месом и костима. Купам га, храним и изводим у шетњу. Време проводим тако што се играм са њим.

Елма

Кућни љубимац ми је пас. Он се зове Џеки. Мој пас је златни ретривер. Он има дугу длаку. Живи у боксу. Највише воли да једе месо. Редовно му чистим бокс. Мог пса водим у шетњу.

Алекса

Мој љубимац  је мачка. Она се зове Перлица. Има сиву длаку и зелене очи. Она живи код мог деде. Храним је млеком и храном за мачке. Моја маца има кућицу за маце. Јуримо се и мазимо.

Лола

Мој кућни љубимац је корњача. Зове се Тачкица. Има на глави шаре, оштре канџе и тврд оклоп. Живи у акваријуму. Храни се рачићима и својим смокијем. Чистим је сваки дан и чистим њен акваријум. Убацујем јој нову воду и посматрам шта ради.

Урош

Мој кућни љубимац је преслатка куца Рекс.

Рекс има дугу белу длаку, мале уши и дугачак реп. Живи у боксу у којем се налази  кућица  за псе. Воли да једе месо и грануле. Рекс воли децу и пресрећан је када јурца по дворишту, а воли да играмо жмурке.

Јаца

2 Коментари »

Слатко сам се насмејао/ насмејала

Нисмо губили време. Вредно смо радили и учили како се пишу састави.

Једном  сам се играла са мојом другарицом Андреом. Играле смо се жмурке.

Онда је дошла Андреина другарица. Носила је лутку. Позвала је Андреу да се играју, али су се само шалиле.

Ја сам  била јако тужна.

Кад су се вратиле, оне су се смејале, а и ја са њима. Онда смо се играле шуге.

Јако смо се забавиле и када је дошло време да идемо кући, ми смо све мамама испричале, а оне су се јако насмејале.

Сандра

                Лепо сам се играла са мојим сестрама Исидором и Миланом.

Мало смо се играле и са куцом и мацом. Мало су нас уједали и гребали.

Највише сам се смејала тада кад сам пала на гузу…

Тијана

Једног дана у школи радио сам задатке из математике.

Пре него што сам почео да радим,  ја сам се потписао „Џони Ј“.

Тај дан ми је био најсмешнији, зато што се учитељица насмејала и прозвала:“Џонија Ј.“

Било ми је драго што је учитељица прихватила моју шалу.

Никола

Моја другарица Андреа и ја смо се играле. Моја мама је донела сок и шалиле смо се.

Док смо излазиле напоље, среле смо Милоша.

Насмејала сам се зато што ми  је мама рекла да се за локне каже „одврталице и заврталице“.

Ања

Изашао сам на терен иза зграде. На терену сам сачекао другаре.

Дошли су: Страхиња и Петар. Играли смо се са блејдовима. Дошао је и  Стефан да вози ролере. Стефан се оклизнуо и сео на клацкалицу. Петар је отишао на другу страну и подигао Стефана.

Мени је било смешно то што се Стефан уплашио.

С.

 (А ти се не би уплашио?)

На планини

Једнога дана сам био на Фрушкој гори. Тамо смо ручали моји родитељи и ја. Кад смо ручали, отишли смо на планину. Ја сам тати рекао да тамо има медвед и змија. Тада је било пуно лишћа тамо. Ја сам мало зашуштао и он се тргао.

Сви смо се смејали тати.

Оги

Први смех

Било је то давно, кад је мој брат имао три месеца.

Били смо у соби. Тата је држао Данила, а ја сам се играла са капом. Ставила сам капу на главу и ништа нисам могла да видим. Климнула сам главом, а капа је пала. Брат је почео да се смеје. Поново сам то урадила, а он се још више смејао. Сви смо се смејали. Брат је био јако сладак.

То је био братов први смех.

Јана

                Моји другари и ја смо  играли фудбал. Мој друг је стао на смрди –бубу и нисмо знали шта је згазио. Ја сам се јако смејао, а и моји другари.

Алекса

За време Ускршњег распуста возила сам ролере са мојим другарицама.

Тада је мој старији брат Гага изразио жељу да вози ролере. Обуо је своје ролере и изашао на улицу да их вози.

Одмах је пао, али се није повредио, па смо се сви слатко насмејали.

Јаца

Поставите коментар »

Чудо невиђено

На основу шаљиве народне песме „Ја сам чудо видео“ ученици су имали задатак да напишу краћу, смешну причу у којој ће се наћи речи: зима, снег, тор, овце, вук, ловци, сељак, пас.

Сами су давали наслове својим причама.

За оне који не знају ову песму, ево је:

ЈА САМ ЧУДО ВИДЕО

ПУЖ СЕ С БИКОМ ТУЧЕ,

КОЗА КОЛА ВУЧЕ,

МРАВ БРКОВЕ СУЧЕ,

КОЊ НА ГРАНИ СПАВА,

ЗЕЦ ПУТ ПРЕОРАВА,

МУВА ТОВАР НОСИ,

ВУК НА ПУТУ ПРОСИ,

РОДА ЖАБУ СЛУЖИ,

МИШ СЕ С МАЧКОМ ДРУЖИ.

А ево и наших ЧУДА:

СМЕШНА ПРИЧА

Пас сељака мази. Вук овце храни док сељак ловце јури. Тор је пун вукова, а напољу веје топао снег и маше зими која одлази.

Сандра

СМЕШНА ПРИЧА

У тору су овце чувале пса и чобана. Била је зима и падао је снег. Сељак  и ловци су били јако гладни па су кренули у лов на храну. Овце су хтеле да заштите чобана и пса, па су у помоћ позвале старог друга вука.

Сељак и ловци су се јако уплашили од рогатих оваца. Вукова помоћ овцама није била потребна.

Тијана

ВУК И ЛОВЦИ

Била је зима и падао је снег. Пси су у тору. Ловци су са овцама кренули да лове вукове. Када су наишли на вукове, овце су почеле да лају и да их јуре. Вукови су се уплашили и утрчали у двориште једног сељака.

Никола

СМЕШНА ПРИЧА

Био један сељак и имао је тор оваца и једног пса. Вук је стално јео овце. Сељак се сети да може да направи снежне овце.

Следећег дана вук је дошао и почео је да једе овце. Зуби су му се заледили и вилица му је утрнула.

Сељак и пас су се смејали.

Ања

СМЕШНА ПРИЧА

Док је вук чувао овце, сељаци су јурили псе по шуми. Снег је био шарен од цвећа које је расло око тора. Ловци су се сунчали до краја зиме, веома срећни.

С

ХРАБРА ВОЈСКА ОВАЦА

Била је зима и падао је снег. Сељак је пошао у шуму да донесе дрва за ватру. Када се вратио видео је отворен тор. Када се окренуо угледао је овце како јуре уплашеног вука. Тада су наишли ловци. Они нису знали кога пре да спасавају. Вук се сакрио иза ловаца и дрхтао од страха. Сви су се смејали. Тада су ловци послали свога пса да врати овце у тор. Овце су се послушно вратиле, а вук од страха није могао да се помери.

Оги

ВУК И ОВЦЕ

Била је зима. Сељак је повео овце у тор да их склони од снега. Ловци су јурили вука по шуми. Помагао им је ловачки пас. Вук је испред оваца побегао у тор. Сељак је затворио врата. Кад су ловци стигли, вук се правио да је овца и почео да блеји.

Сви су се смејали, јер му превара није успела.

Јана

СМЕШНА ПРИЧА

Једног дана ловци су пошли у лов. Повели су и свог пса. Пред њих је искочила кокошка која се играла жмурке са вуком. Кад је пас угледао кокошку, одмах је побегао. Пас је стигао сељака који је стајао испред тора и гледао како овце затрпавају вука у снегу по хладној зими.

Елма

ЗИМСКА ПРИЧА

Била је зима. Овца се на снегу играла са вуком. Пас се са мачком клизао по леду. Сељак је миша ставио у тор. Ловци су дошли и донели колаче, да се животиње почасте.

Алекса

СМЕШНА ПРИЧА

Била је хладна зима. У тору су биле овце. Поред је била кућица прекривена снегом. Једном је сељак изашао ко тора и видео вука. Побегао је и звао ловце. Ловци су зграбили пушке и кренули да убију вука. Кад су стигли до тора уместо вука ловци нађоше Жућу како весело маше репом.

Урош

Снежни сељак

Једног зимског дана, сељак оде у тор да нахрани овце.

Кад је ушао у тор, видео је како овце певају, а вук игра. Сељак позове пса да отера вука, а вук загрли пса и почну да играју коло. Сељак оде и доведе ловце да му помогну да растерају вука. Ловци кад су видели веселу дружину, запеваше и заиграше.

Сељак одустане од свих и легне у снег да се ваља.

Јаца

Поставите коментар »

Предстоји нам екскурзија

Пошто смо ми још увек мали ђаци, наша екскурзија ће бити једнодневни излет на оближњу Царску бару.

На овом излету ми ћемо обићи етно кућу у оближњем малом месту Белом Блату, уживаћемо у природи, возићемо се бродићем.

За оне који би волели нешто више да знају оовом специјалном резервату природе –  Царској бари:

www.zrenjanin.rs/1-137-125-0/Carska-bara

или овде:

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0

А наше фото – записе видећете  после 1. јуна када идемо на излет.

Пожелите нам лепо време. 🙂 🙂 🙂

Поставите коментар »