прегрејаомисемозак

За ђаке и родитеље, предаваче и учитеље…аутор Весна Шкара

БИЛИ СМО НА ЕКСКУРЗИЈИ

на 11. јуна 2013.

10. јун 2013. године

Како доликује лепо васпитаним ђацима, ред би био да вас обавестимо да смо данас били на екскурзији.

Време нас је послужило и баш је добро што смо направили мало одлагање поласка за пар дана. То нас је научило да будемо стрпљиви, а да ће се стрпљење исплатити. Тако је и било.

Диван дан за почетак нашег путовања. Сунчеви зраци  грејали су наша озарена лица док смо чекали улазак у аутобус и полазак пут Кикинде.

И, кренули смо.

Песма и дружење у аутобусу, глас водича Даце која нам је говорила куда пролазимо, а где ћемо ићи. Возач Миле  нас је беспрекорно возио.

Док смо трепнули стигли смо до Суваче, а то смо вам објаснили да је стари млин. Тамо су нам други туристички водичи причали  о млину и млинаревој кући.

Затим одлазимо до центра Кикинде, где смо морали испред музеја да мало презалогајимо и нахранимо кикиндске голубове.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Уживајући у призорима на тргу Кикинде, у зеленилу парка, лепоти фонтане испред музеја, дошло је време да се најзад упознамо са Киком.

Пошто нас је било много, морали смо да се поделимо у групе. Наша група је прво била у дворишту музеја. Ту нас је дочекала она – наравно – Кика у свој својој величини.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Нашем одушевљењу није било краја. Онда смо почели да предпостављамо колико је висока Кика. Учитељица је рекла да ће она стати поред макете и да је висока око метар и по, а да ми посматрамо и покушамо да проценимо колико је висока мамутица.

Гледали смо и проценили 4 до 4, 5 метра.

Онда смо ушли у салу да погледамо филм о мамутима.

Сви смо добили наочаре, јер је филм у 3Д.

Наравно у току приказивања филма сазнали смо податак  је мамут био висок 4 до 4,5 метара и тада смо знали да смо добро извршили процену.

У току филма било је интересантно јер нам се чинило да крдо мамута силази са платна и управо пролази поред нас.  Одушевљење је било баш управо због тога што нам се чинило како сваког тренутка можемо да додирнемо  та изумрла бића.

Кад се филм завршио кренули смо у истраживање и откривање музејских просторија. Свака од њих крила је разне тајне  из прошлости, које смо ми знатижељно посматрали, пуни одушевљења и питања.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Потом одлазимо до аутобуса, а убрзо стижемо и до Мокрина, у етно кућу „Ђерам“.

Тамо су нас домаћини лепо дочекали. Добили смо сендвиче у великој лепињи. Нисмо одмах били сви гладни, па смо похитали да се изјуримо и изиграмо.

После играња и јурења  постали смо гладни и ипак појели оно што смо добили за  ручак. И, наставили опет да се играмо.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Било нам је лепо, време нас је послужило и време је да кренемо.

Прилично смо се уморили, али и опустили, уживали, видели много нових и старих ствари, повезали градиво које смо научили у току ове школске године и кренули смо кући за Зрењанин.

Ова екскурзија нам је пријала свима и дуго ћемо је памтити.

Fotografija2154

 

А песма  и дружење у аутобусу у повратку није изостало…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: