прегрејаомисемозак

За ђаке и родитеље, предаваче и учитеље…аутор Весна Шкара

Препоручујем

на 8. марта 2012.

Биљка чудотворка

(У којој се прича о Немањи који ће постати Жупан Стефан Немања)

Стајао је пред улазом у пећину.

Једва га је нашао.

У трагању за медвеђим леглом данима се, са браћом, провлачио кроз шибље, пентрао стрмим стенама, осматрао са дрвећа. Прекјуче су цео дан провели у крошњи дрвета, пратећи погледима медведицу. Она се појављивала па нестајала, али дечаци нису успели да утврде одакле долази и куда одлази. Знали су да има два мечета, јер се са њима играла ту, недалеко, на једној висоравни.

Немања је био готово сигуран да јој је легло у близини и да мора бити у некој од скривених пећина.

Данас му је био срећан дан: открио је и пећину, и улаз.

Малочас је са оближњег дрвета угледао медведицу како излази из пећине. Протезала се, па онда чешала леђа. Затим као да је постала опрезна: почела је да њуши ваздух и гледа око себе.

На дрвету, дечаци су готово престали да дишу: да није осетила њихово присуство?

Одједном, невероватно хитро, медведица је нестала у шуми.

– Отишла је по храну – шапну Мирослав.

Било их је тројица. Три брата, три сина српског жупана Завиде, Немања, Страцимир и Мирослав, скривени у високој и широкој крошњи.

Немања је био најсмелији и најбржи. Он им је био вођа.

– Тишина – наредио им је. – Силазим.

– Луд си – рече Страцимир. – Шта ако се медведица врати? Искидаће те на комаде.

– Ви остајете на стражи. Звизни ми чим опазиш да се нешто миче.

Склизнуо је са дрвета и зачас стигао пред пећину.

Да ли би смео да уђе? Унутра су, сигурно, оба мечета.

Није хтео оба. Изабраће оно мање, светлије длаке.

Дебељушкасто а несташно. Посматрао га је пре неки дан како се ваља по трави, на оној висоравни.

Ако уђе по мече а медведица се врати?

То никако не би ваљало.

Танак али оштар звиждук допре до њега: Страцимир га је упозораво на опасност.

Брз а готово нечујан,дечак се смандрљао низ стрмину па успузао уз дрво.

Медведица је била изашла из шуме и журила ка пећини. Чим је стигла, почела је да њуши тле, нарочито оно место на којем је Немања малопре стајао.

– Осетила те је – шапну Страцимир.

Као да га је чула, медведица окрете главу у правцу њиховог дрвета. Дечаци се скаменише.

……….

Одломак из књиге Светлане Велмар Јанковић „Књига за Марка“

Уколико сте пожелели да прочитате наставак ове  приче, пронађите у библиотеци ову књигу.

Ако је нема – питајте учитељицу, па позајмите од ње.

🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: